Kretanja na tržištu plemenitih metala u ovoj godini ukazuju na snažnu kombinaciju ekonomskih, finansijskih i geopolitičkih faktora koji su doveli do istorijskih skokova cena, naročito zlata i srebra. Zlato je od početka godine zabeležilo rast od oko 67%, probivši psihološki važne granice od 3.000 i 4.000 dolara po unci, čime je ušlo u zonu u kojoj se do sada nije nalazilo. Ovakav tempo rasta stavlja ga na put da ostvari najveći godišnji skok još od 1979. godine, perioda koji je takođe bio obeležen visokom inflacijom, geopolitičkim tenzijama i neizvesnošću na globalnim finansijskim tržištima.

Srebro je, međutim, nadmašilo čak i zlato, uz rast od impresivnih 138% od početka godine i dostizanje istorijskog maksimuma od 69,44 dolara po unci. Razlog za ovako snažan rast leži u specifičnoj kombinaciji investicione i industrijske potražnje. Za razliku od zlata, koje se pre svega posmatra kao sredstvo očuvanja vrednosti, srebro ima široku industrijsku primenu, posebno u sektorima obnovljive energije, elektronike i proizvodnje baterija. Dugotrajni problemi u snabdevanju, uz istovremeno povećan priliv kapitala investitora, dodatno su zaoštrili odnos ponude i tražnje, što je guralo cenu naviše bržim tempom nego kod zlata.

Zlato tradicionalno dobija na vrednosti u periodima povećane neizvesnosti, a aktuelni rast podržan je pojačanim geopolitičkim i trgovinskim tenzijama, kontinuiranom kupovinom od strane centralnih banaka i očekivanjima da će kamatne stope u narednoj godini biti niže. Slabljenje američkog dolara dodatno je doprinelo rastu cena, jer zlato postaje pristupačnije investitorima van Sjedinjenih Država, što povećava globalnu tražnju.

Tržišta u ovom trenutku računaju na dva smanjenja kamatnih stopa u SAD naredne godine, uprkos opreznoj komunikaciji Federalnih rezervi. U takvom okruženju, imovina koja ne donosi prinos, poput zlata, postaje atraktivnija u poređenju sa obveznicama ili depozitima. Ovaj trend nije ograničen samo na zlato i srebro, jer su i ostali plemeniti metali zabeležili snažan rast. Platina je dostigla cenu od 2.058 dolara po unci, najviši nivo u više od 17 godina, dok se paladijum popeo na 1.784 dolara, blizu maksimuma iz poslednje tri godine. Sve zajedno, ova kretanja ukazuju na širu potragu investitora za sigurnošću i zaštitom vrednosti u vremenu globalne neizvesnosti.

Izvor: Deutsche Welle, 021.rs

Povezani tekst: Kako pametno čuvati i ulagati novac u vreme nestabilnosti

Nakon objave NBS-a da je donela novu, privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima, kao direktnu reakciju na poslednja kretanja na deviznom tržištu i ubrzanu potražnju za ovom stranim valutom. Glavni razlog za takvu odluku, kako je navela NBS, jesu nedavne inforamcije koje su se pojavile pre svega u medijima i na društvenim mrežama o tome da su pojedine menjačnice prodavale evro po kursu od oko 120 dinara, što je predstavljeno kao signal za paniku među građanima.

Komentarišući ovu odluku NBS-a za Forbes Srbija, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić okarakterisao ovu odluku kao populističku meru. On ističe da je centralna banka, umesto da pusti tržište da funkcioniše, izabrala simboličnu intervenciju koja šalje signal da se brine o građanima, ali da bi to zapravo moglo da ima suprotan efekat. Đukić smatra da će ovakva mera podstaći građane koji nemaju poverenja u finansijski sistem da konvertuju dinare u evre, jer poruka koju dobija javnost može da motiviše povećanu tražnju za devizama i dodatni pritisak na devizno tržište. On jasno ukazuje da kurs od 120 dinara nije rezultat kršenja propisa već legalnog korišćenja dozvoljenih granica, pa se postavlja pitanje da li je opravdano da takvi primeri budu razlog za ograničavanje poslovanja svih menjača.

Veroljub Dugalić, nekadašnji predsednik Udruženja banaka Srbije, tumači odluku NBS kao rezultat straha da bi povećanje prodajnog kursa moglo da utiče na šire slabljenje dinara. On kaže da bi takav razvoj situacije zahtevao značajnije intervencije NBS na tržištu kako bi se kurs održao stabilnim. Dugalić naglašava da banke, za razliku od menjačnica, ne vrše isti pritisak jer su pod direktnijom kontrolom i nisu fokusirane na fizička lica u istom obimu.

U celini, stručna analiza u tekstu sugeriše da su reakcije NBS vođene kako ekonomskim tako i psihološkim razlozima, ali stručnjaci upozoravaju da ukidanje provizije može da ima nepredviđene posledice po tražnju za devizama i percepciju stabilnosti finansijskog sistema.

Izvor: Forbes Srbija

Povezani tekstovi: NBS ukinula proviziju u menjačnicama pri prodaji evra

Narodna banka Srbije (NBS) je donela novu, privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima, što predstavlja direktnu reakciju na poslednja kretanja na deviznom tržištu i ubrzanu potražnju za ovom stranim valutom. Odluka je doneta nakon pažljive analize aktuelnih tržišnih uslova, uz nameru da se zaštite interesi građana i spreče bilo kakvi neopravdani psihološki pritisci koji bi mogli narušiti percepciju stabilnosti dinara i valutnog tržišta.

Prema saopštenju NBS, srednji kurs dinara prema evru ostaje stabilan, a banke nisu promenile raspon svojih kupovno-prodajnih kurseva na digitalnim platformama. Većina menjača do sada je, prema podacima centralne banke, primenjivala prodajne kurseve značajno ispod onih koji su se povremeno pojavljivali u javnosti i dovodili do zabrinutosti građana. Upravo su takvi povremeni prikazi prodajnih cena od oko 120 dinara za evro, koji su se mogli videti na pojedinim tablama menjačnica, bili psihološki okidač kojim se, tvrdi NBS, mogla širiti pogrešna slika o stvarnoj situaciji na tržištu.

Nova mera NBS znači da menjačnice više ne smeju naplaćivati bilo kakvu dodatnu proviziju građanima prilikom prodaje evra. To će, kako se navodi, ukloniti osnov za prikazivanje prodajnih kurseva koji bi mogli imati uznemirujući uticaj na javnost i stvoriti dodatnu konfuziju o vrednosti domaće valute. Ova mera nema unapred određen vremenski rok i primenjivaće se sve dok to budu zahtevale tržišne okolnosti, s tim da će Narodna banka kontinuirano pratiti situaciju i odlučivati o njenom eventualnom ukidanju kada se situacija na deviznom tržištu potpuno stabilizuje.

Ova odluka centralne banke dolazi u kontekstu šire slike deviznog tržišta, gde su zakonska pravila o formiranju kursa jasno definisana: prodajni kurs evra u menjačnicama može biti najviše 1,25 % iznad zvaničnog srednjeg kursa, uz mogućnost naplate provizije do 1%, što je i ranije bio faktor koji je mogao uticati na ukupan iznos koji građani plaćaju pri kupovini evra. Uklanjanjem te provizije, NBS želi da dodatno smanji troškove za potrošače i poveća transparentnost tržišta.

Izvor: 021.rs – NBS uvela novu meru, Narodna Banka Srbije

Povezani tekstovi: Zašto nema evra u menjačnicama u Srbiji?

U trenucima kada nas NBS uverava da je evra ima dovoljno, te da menjačnice nisu dovoljno uzele evra za svoje potrebe, i kada veliki broj građana se pita gde i kako štedeti ili uložiti sredstva kako bi sačuvao svoju ušteđevinu, ili pak umnožio, tekst iz NIN-a dolazi kao mini vodič u opcije koje su pred građanima. Najpre tekst podvlači da potražnja građana za evrima u Srbijim ne znači automatski valutnu krizu ili pad dinara. Dodatno, tekts objašnjava zašto nije najbolja ideja samo „sakriti“ novac u fioku ili madrac.

Nadalje, brokeri i direktori investicionih grupa naglašavaju da a panika nije dobra strategija, dodajući da umesto da se novac čuva pod jastukom, bolje je razmisliti o tome šta su lični ciljevi, koliki rizik neko može da podnese i koje su finansijske potrebe. U tekstu se potom daje pregled mogućnosti ulaganja u zavisnosti od raspoloživog iznosa. Za manje sume, poput 1.000 evra, pametno je ulagati u sopstveno znanje, kurseve ili manje finansijske instrumente poput akcija, investicionih fondova, zlata ili kriptovaluta, ali uz jasno definisane ciljeve i vremenski horizont. Sa 5.000 evra može se lakše izgraditi portfolio koji uključuje nekoliko vrsta imovine i smanjiti rizik raznovrsnim ulaganjem. Znatno veće sume otvaraju mogućnosti za ulaganje u zatvorene investicione fondove, startap projekte, umetnine, kvalitetne satove, garaže ili pokretanje sopstvenog biznisa, pa čak i partnerstva u postojećim kompanijama.

Stručnjaci koji su dali svoje mišljenje za NIN, su takođe se dodakli tema kao što su ETF fondovi, novca kao hitne rezerve, i dugoročno investiranje. Suštinski, tekst poručuje da čuvanje gotovine „u slamarici“ dugoročno gubi kupovnu vrednost i da je često mudrije razmotriti ulaganje uz razumevanje rizika, ciljeva i dostupnih finansijskih instrumenata. Svakako odluka o tome šta izabrati, štednju, akcije, nekretnine, ili neke druge alternativne mogućnosti, kao što su kriptovalute, zavise isklučivo od mogućnosti i preferenci građana.

Izvor: NIN – Potražnja za evrom: Da li je bolje novac čuvati u „slamarici“ ili ulagati

U poslednjih nekoliko dana sve je češća pojava da u mnogim menjačnicama u Srbiji , pa i u gradu kao što je Novi Sad, „nestanu“ evro‑novčanice. Zašto je to tako? Evo tri glavna razloga, kako ih obrazlažu stručnjaci i Narodna banka Srbije (NBS).

Skok potražnje — građani i privreda kupuju evre

Glavni i neposredni uzrok nestašice je nagli rast potražnje za evrima. Suočene sa nesigurnošću koju su doneli razgovori oko potencijalnih sankcija prema Naftna industrija Srbije (NIS), mnoge kompanije i građani krenuli su da konvertuju dinare u eure, radi uštede, investicija ili zaštite ušteda. Zbog toga je u pojedinim menjačnicama jednostavno „potražnja preko noći“ premašila ponudu gotovine.

Slabija koordinacija snabdevanja — menjači ne uzimaju od banaka

Iako ima dovoljno evra u ukupnom sistemu ,u bankama i kod NBS, problem je u tome što menjačnice ovaj kanal često ne koriste. Umesto da redovno obnavljaju gotovinski fond kod banaka, mnoge menajčnice se oslanjaju jedne na druge. Kad dođe do naglog skoka potražnje, njihova međusobna razmena ne može da pokrije sve, i u praksi to vodi do „praznih sefova“. NBS upozorava da to nije problem na nivou sistema, već nedostatak inicijative pojedinih menjača da dopune svoje zalihe.

Sistem je stabilan, nestašica je privremena i lokalna

Važno je naglasiti da prema NBS‑u nema problema sa ukupnim snabdevanjem strane gotovine u Srbiji. Rezerve su izuzetno jake, u periioudod 2017. do kraja 2024. NBS je neto kupio 11,9 milijardi evra. Kanali za distribuciju gotovine funkcionišu, ali nisu svi menjači aktivno koristi. Zato je, kako navodi NBS, reč o privremenoj anomaliji, ne o sistemskoj krizi.

Izvori: Bloomberg Adria, 021.rs – Traži se evro i u Novom Sadu, 021.rs – Ekonomisti o tome zašto je došlo do nestašice evra u menjačnicama, Narodna Banka Srbije

Na sajtu Forbes Srbija objavljen je članak pod naslovom „U šta uložiti novac?“, koji nudi pregled različitih mogućnosti ulaganja za prosečnog građanina Srbije. Autor podseća da uplata štednje i ostavljanje novca „na konto“ više ne garantuje očuvanje vrednosti, naročito u uslovima visoke inflacije.

Zato, umesto da novac miruje, važno je razmotriti da li želite da ga aktivirate kroz ulaganja, u skladu sa ličnim finansijskim ciljevima, vremenskim horizontom i sklonosti ka riziku. Među opcijama koje Forbes izdvaja su tradicionalna štednja u banci, ulaganja u nekretnine, akcije i berzu, obveznice, investicione fondove, kriptovalute, plemenite metale , kao i pokretanje sopstvenog biznisa. Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti i mane, a izbor zavisi od toga da li tražite sigurnost, likvidnost, zaštitu od inflacije ili potencijalan veći prinos.

Kao jednu od temeljnih poruka, autor naglašava značaj diverzifikacije, odnosno raspodele kapitala na više vrsta ulaganja kako biste umanjili rizik. Ako razmišljaš o očuvanju i rastu svoje ušteđevine, ovaj tekst je koristan pregled opcija koje stoje na raspolaganju. Međutim, važno je imati u vidu da nijedna investicija nije univerzalno „najbolja“, i da sve zavisi od tvoje finansijske situacije, rizika koji želiš da prihvatiš i ciljeva koje želiš da postigneš.

Izvor: Forbes Srbija