Kretanja na tržištu plemenitih metala u ovoj godini ukazuju na snažnu kombinaciju ekonomskih, finansijskih i geopolitičkih faktora koji su doveli do istorijskih skokova cena, naročito zlata i srebra. Zlato je od početka godine zabeležilo rast od oko 67%, probivši psihološki važne granice od 3.000 i 4.000 dolara po unci, čime je ušlo u zonu u kojoj se do sada nije nalazilo. Ovakav tempo rasta stavlja ga na put da ostvari najveći godišnji skok još od 1979. godine, perioda koji je takođe bio obeležen visokom inflacijom, geopolitičkim tenzijama i neizvesnošću na globalnim finansijskim tržištima.

Srebro je, međutim, nadmašilo čak i zlato, uz rast od impresivnih 138% od početka godine i dostizanje istorijskog maksimuma od 69,44 dolara po unci. Razlog za ovako snažan rast leži u specifičnoj kombinaciji investicione i industrijske potražnje. Za razliku od zlata, koje se pre svega posmatra kao sredstvo očuvanja vrednosti, srebro ima široku industrijsku primenu, posebno u sektorima obnovljive energije, elektronike i proizvodnje baterija. Dugotrajni problemi u snabdevanju, uz istovremeno povećan priliv kapitala investitora, dodatno su zaoštrili odnos ponude i tražnje, što je guralo cenu naviše bržim tempom nego kod zlata.

Zlato tradicionalno dobija na vrednosti u periodima povećane neizvesnosti, a aktuelni rast podržan je pojačanim geopolitičkim i trgovinskim tenzijama, kontinuiranom kupovinom od strane centralnih banaka i očekivanjima da će kamatne stope u narednoj godini biti niže. Slabljenje američkog dolara dodatno je doprinelo rastu cena, jer zlato postaje pristupačnije investitorima van Sjedinjenih Država, što povećava globalnu tražnju.

Tržišta u ovom trenutku računaju na dva smanjenja kamatnih stopa u SAD naredne godine, uprkos opreznoj komunikaciji Federalnih rezervi. U takvom okruženju, imovina koja ne donosi prinos, poput zlata, postaje atraktivnija u poređenju sa obveznicama ili depozitima. Ovaj trend nije ograničen samo na zlato i srebro, jer su i ostali plemeniti metali zabeležili snažan rast. Platina je dostigla cenu od 2.058 dolara po unci, najviši nivo u više od 17 godina, dok se paladijum popeo na 1.784 dolara, blizu maksimuma iz poslednje tri godine. Sve zajedno, ova kretanja ukazuju na širu potragu investitora za sigurnošću i zaštitom vrednosti u vremenu globalne neizvesnosti.

Izvor: Deutsche Welle, 021.rs

Povezani tekst: Kako pametno čuvati i ulagati novac u vreme nestabilnosti

Subvencionisani stambeni krediti namenjeni mladima u Srbiji i dalje predstavljaju značajnu podršku za kupovinu prve nekretnine, ali jasno je da postoje ozbiljna uska grla u proceduri koja otežavaju realizaciju zamisli države. Program podrazumeva da država subvencioniše deo kamate i omogućava minimalno učešće od samo 1%, što je privuklo više od 8.000 mladih potencijalnih kupaca, od kojih je oko 5.000 podnelo zahtev za kredit. Do sada je potpisano više od 4.000 ugovora, dok se stotine zahteva još obrađuju.

Iako su uslovi programa, kao što su oslobađanje od troškova obrade kredita, troškova izdavanja listova nepokretnosti ili overe ugovora kod notara, povoljni, proceduralni izazovi i dalje usporavaju ceo proces. Jedna od ključnih prepreka je dugotrajno čekanje termina kod javnih beležnika za overu dokumentacije, što produžava vreme od podnošenja zahteva do finalizacije kupovine. Neki učesnici programa svedoče da je pronalaženje dostupnog termina kod notara trajalo i više od mesec dana, jer mnogi beležnici ne žele da rade ove overe bez naknade.

Pored toga, procena vrednosti nekretnine i prikupljanje dokumentacije često je jednako složena kao i kod standardnih stambenih kredita, pa procedure ne teku značajno brže uprkos olakšicama u troškovima. Pitanje ko može biti jemac za nezaposlene ili zaposlene na određeno takođe izaziva različite prakse među bankama, što dodatno komplikuje odobravanje kredita u nekim slučajevima.

Veliki izazov za mlade ostaje ponuda nekretnina koje se uklapaju u limit subvencije od 100.000 evra. Zbog rasta cena na tržištu, posebno u Beogradu, nekretnine u tom cenovnom rangu postale su retke, što značajno sužava izbor stanova koji se mogu kupiti uz subvencionisani kredit. Čak i tamo gde se takve nekretnine mogu naći, često nisu uknjižene ili ne ispunjavaju druge birokratske kriterijume, što dodatno ograničava mogućnosti mladih da realizuju kupovinu.

Zbog svega ovoga, interesovanje za program, iako je ostalo značajno, zapravo opada u odnosu na početne faze kada je program subvencionisanih kredita pokrenut. Deo mladih pokušava da koristi subvenciju i za znatno skuplje nekretnine, ali se to često pokazuje nepraktičnim jer notari i drugi akteri u procesu ne vide interes da besplatno obrađuju kompleksne predmete kod skupocenih stanova.

Izvori: Forbes Srbija

U trenucima kada nas NBS uverava da je evra ima dovoljno, te da menjačnice nisu dovoljno uzele evra za svoje potrebe, i kada veliki broj građana se pita gde i kako štedeti ili uložiti sredstva kako bi sačuvao svoju ušteđevinu, ili pak umnožio, tekst iz NIN-a dolazi kao mini vodič u opcije koje su pred građanima. Najpre tekst podvlači da potražnja građana za evrima u Srbijim ne znači automatski valutnu krizu ili pad dinara. Dodatno, tekts objašnjava zašto nije najbolja ideja samo „sakriti“ novac u fioku ili madrac.

Nadalje, brokeri i direktori investicionih grupa naglašavaju da a panika nije dobra strategija, dodajući da umesto da se novac čuva pod jastukom, bolje je razmisliti o tome šta su lični ciljevi, koliki rizik neko može da podnese i koje su finansijske potrebe. U tekstu se potom daje pregled mogućnosti ulaganja u zavisnosti od raspoloživog iznosa. Za manje sume, poput 1.000 evra, pametno je ulagati u sopstveno znanje, kurseve ili manje finansijske instrumente poput akcija, investicionih fondova, zlata ili kriptovaluta, ali uz jasno definisane ciljeve i vremenski horizont. Sa 5.000 evra može se lakše izgraditi portfolio koji uključuje nekoliko vrsta imovine i smanjiti rizik raznovrsnim ulaganjem. Znatno veće sume otvaraju mogućnosti za ulaganje u zatvorene investicione fondove, startap projekte, umetnine, kvalitetne satove, garaže ili pokretanje sopstvenog biznisa, pa čak i partnerstva u postojećim kompanijama.

Stručnjaci koji su dali svoje mišljenje za NIN, su takođe se dodakli tema kao što su ETF fondovi, novca kao hitne rezerve, i dugoročno investiranje. Suštinski, tekst poručuje da čuvanje gotovine „u slamarici“ dugoročno gubi kupovnu vrednost i da je često mudrije razmotriti ulaganje uz razumevanje rizika, ciljeva i dostupnih finansijskih instrumenata. Svakako odluka o tome šta izabrati, štednju, akcije, nekretnine, ili neke druge alternativne mogućnosti, kao što su kriptovalute, zavise isklučivo od mogućnosti i preferenci građana.

Izvor: NIN – Potražnja za evrom: Da li je bolje novac čuvati u „slamarici“ ili ulagati

U poslednjih nekoliko dana sve je češća pojava da u mnogim menjačnicama u Srbiji , pa i u gradu kao što je Novi Sad, „nestanu“ evro‑novčanice. Zašto je to tako? Evo tri glavna razloga, kako ih obrazlažu stručnjaci i Narodna banka Srbije (NBS).

Skok potražnje — građani i privreda kupuju evre

Glavni i neposredni uzrok nestašice je nagli rast potražnje za evrima. Suočene sa nesigurnošću koju su doneli razgovori oko potencijalnih sankcija prema Naftna industrija Srbije (NIS), mnoge kompanije i građani krenuli su da konvertuju dinare u eure, radi uštede, investicija ili zaštite ušteda. Zbog toga je u pojedinim menjačnicama jednostavno „potražnja preko noći“ premašila ponudu gotovine.

Slabija koordinacija snabdevanja — menjači ne uzimaju od banaka

Iako ima dovoljno evra u ukupnom sistemu ,u bankama i kod NBS, problem je u tome što menjačnice ovaj kanal često ne koriste. Umesto da redovno obnavljaju gotovinski fond kod banaka, mnoge menajčnice se oslanjaju jedne na druge. Kad dođe do naglog skoka potražnje, njihova međusobna razmena ne može da pokrije sve, i u praksi to vodi do „praznih sefova“. NBS upozorava da to nije problem na nivou sistema, već nedostatak inicijative pojedinih menjača da dopune svoje zalihe.

Sistem je stabilan, nestašica je privremena i lokalna

Važno je naglasiti da prema NBS‑u nema problema sa ukupnim snabdevanjem strane gotovine u Srbiji. Rezerve su izuzetno jake, u periioudod 2017. do kraja 2024. NBS je neto kupio 11,9 milijardi evra. Kanali za distribuciju gotovine funkcionišu, ali nisu svi menjači aktivno koristi. Zato je, kako navodi NBS, reč o privremenoj anomaliji, ne o sistemskoj krizi.

Izvori: Bloomberg Adria, 021.rs – Traži se evro i u Novom Sadu, 021.rs – Ekonomisti o tome zašto je došlo do nestašice evra u menjačnicama, Narodna Banka Srbije

Na sajtu Forbes Srbija objavljen je članak pod naslovom „U šta uložiti novac?“, koji nudi pregled različitih mogućnosti ulaganja za prosečnog građanina Srbije. Autor podseća da uplata štednje i ostavljanje novca „na konto“ više ne garantuje očuvanje vrednosti, naročito u uslovima visoke inflacije.

Zato, umesto da novac miruje, važno je razmotriti da li želite da ga aktivirate kroz ulaganja, u skladu sa ličnim finansijskim ciljevima, vremenskim horizontom i sklonosti ka riziku. Među opcijama koje Forbes izdvaja su tradicionalna štednja u banci, ulaganja u nekretnine, akcije i berzu, obveznice, investicione fondove, kriptovalute, plemenite metale , kao i pokretanje sopstvenog biznisa. Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti i mane, a izbor zavisi od toga da li tražite sigurnost, likvidnost, zaštitu od inflacije ili potencijalan veći prinos.

Kao jednu od temeljnih poruka, autor naglašava značaj diverzifikacije, odnosno raspodele kapitala na više vrsta ulaganja kako biste umanjili rizik. Ako razmišljaš o očuvanju i rastu svoje ušteđevine, ovaj tekst je koristan pregled opcija koje stoje na raspolaganju. Međutim, važno je imati u vidu da nijedna investicija nije univerzalno „najbolja“, i da sve zavisi od tvoje finansijske situacije, rizika koji želiš da prihvatiš i ciljeva koje želiš da postigneš.

Izvor: Forbes Srbija